#177

Prvi dim je uvukao do kraja pluća. Kakav je to bio osećaj? Zadovoljstvo, snaga, jačina, bol? Osećao je da je udahnuo čitav svet u sebe. Za trenutak mu se zavrtelo u glavi, ali ubrzo se sve razbistrilo i došlo na svoje mesto. Imao je osećaj da je u tri sekunde doživeo nemir uragana koji je rušio sve pred sobom i odmah potom i mir koji nastaje nakon što se vetar pretvori u tišinu.

Žena koja mu je poklonila ovu cigaretu, nije tačno mogao da se seti kako se zvala niti kako je izgledala, a još manje gde ju je tačno upoznao, rekla mu je da se ova cigareta, kada se jednom zapali, više nikada ne može ugasiti. Povukao je drugi dim, osećaj je bio još intenzivniji, osetio se ispunjeno, zadovoljno, uplašeno, adrenalin je prostrujao. Setio se nekih važnih trenutaka, kada se zaljubio prvi put, kada je dobio batine prvi put. Osećao je svoj život kao svoj, ponovo. Treći dim, četvrti, peti… Setio se svih svojih strasti. Svojih sreća i nesreća. Sve je oživelo. Setio se kako se rodio. Setio se nekih stvari koje svako zaboravi u trenutku kada se rodi. Setio se kada nije postojao. Setio se kad je bio kosmos.

Žena je uzela cigaretu, povukla dim i cigareta se ugasila. Gledala je oko sebe pitajući se ko je sledeći. Na pločniku je ležao on, ispušeni pikavac. Popušio je. Zgazila ga je vrhom cipele. To bi bilo to.