#229

Probudim se, istegnem ruke i noge, udobno mi je, udahnem duboko, osećam se prijatno. Odavno se nisam ovako zadovoljan probudio. Ne otvaram oči. Želim da ovaj osećaj potraje. Krenem rukom da se, kao i uvek, počešem tamo gde najviše volim. Umesto da dohvatim jaja, moja šaka je zgrabila pičku. Šta li se ovo dešava, zapitao sam se u sebi, pošto sam bio siguran da sam osetio dodir; da nisam slučajno dodirnuo žensku osobu, mada sam živeo sam, ali to sa ženama se nikad ne zna? Pomerim prstiće ne otvarajući oči i osetim nedefinisanu prijatnost i istu takvu neprijatnost. Bilo je jasno. Izrasla mi je pička. Osetio sam neopisivo uzbuđenje. Imam pičku. Samo moju. Oh kako sam samo bio srećan. Zatim sam osetio napad panike, kada sam shvatio da nemam kurac. Prepao sam se. Po prvi put od kada sam shvatio čemu služi taj organ, probudio sam se bez njega. Tragedija. Pomislio sam kako samo meni ovo može da se desi. I kada sam greškom ubio sopstvenog papagaja jer sam ga okupao u šamponu za bebe i kako sam istraumirao hrčka kada sam ga sušio fenom, kada sam izgubio babu na sahrani… uvek su se meni dešavala ta neka glupa sranja. Tešilo me je to što sam uvek preživeo, šta god da mi se događalo. Odlučio sam da se poigram. Bilo je fenomenalno, gledajući iz muškog ugla, budući da sam bio muškarac. Moja lična pička, dostupna 24 sata, sedam dana nedeljno.

…

Prošlo je 24 sata.

…

Prošlo je sedam dana. I dalje je bila tu.

…

Prošlo je mesec dana. Nisam znao šta da radim s tim više. Nije više bilo zabavno. Besmisleni, nepraktični organ, ako se uopšte može nazvati organom, teško mi je da šupljinu nazivam organom. Nije mi više bilo do onih stvari. Nisam mogao da piškam pored zgrade kada sam se noću vraćao kući. Osetio sam veliku prazninu u svojoj duši. Pao sam u duboku depresiju. Molio Boga da se vratim u stanje u kom sam bio pre mesec dana. Čak sam i crkvu počeo redovno da odlazim u nadi da će me Bog pogledati. Nije me pogledao Bog, ali sam naleteo na ortaka iz kraja, postao je pop. Pozdravili smo se i ja sam ga pitao da li mogu da se ispovedim. Nije bio oduševljen idejom, rekao mi je samo ako nije nešto skandalozno, jer ima zakazan termin za basket, a već je propustio poslednja dva zbog služenja na sahranama.

…

„Bog te jebo Milorade, pa to je pička!!!“ – zgranuo se ili se oduševio pop, kada sam skinuo pantalone pred njim.

„Jel’ smem da pipnem?“ – promrmljao je kroz gustu bradu. „Što ne obriješ to malo?“ – otelo mu se.

„Ne zezaj me pope, nije smešno, ne znam šta da radim, ovako sam se probudio nedavno, hoću da se ubijem. Ne znam šta se desilo, jednostavno sam se probudio s ovim između nogu“ – bio sam očajan.

„Mislim da ti je to na psihološkoj osnovi. Preživljavaš krizu. Ne brini proći će. Bog je nepredvidiv i za svakoga ima poseban plan. Eto, tebi je dopalo to što ti je dopalo. Ne budi na kraj srca, nije tebi najgore. Probaj da piješ čajeve, kažu da to pomaže. Odoh na basket“ – pop pobeže, a pička ostade.

…

Prošlo je šest meseci. Moje telo je prazna ljuštura.

…

Prošlo je godinu dana. Obrijao sam je. Grozna je. Nisam se jebao godinu dana. Hoću kurac.

…

Pomirio sam se sa sudbinom. Te noći sam spavao kao beba, prvi put posle više godina. Sanjao sam popa na basketu kako ubacuje loptu u džinovsku vaginu. Pop je igrao basket protiv mog mentalnog rastrojstva i pobeđivao je, sve dok se u jednom trenutku nije okliznuo i pao jer je teren bio klizav i vlažan. Mentalno rastrojstvo je počelo da pobeđuje, ali se odjednom na terenu pojavio moj nestali polni organ, opalio mentalno rastrojstvo i onesvestio ga. Podigao je popa, uzeo loptu i zakucao s linije bacanja direktno u vaginu u koju je i upao u tom trenutku i nestao. Tada sam se probudio. Žuljale su gaćice. Pogledao sam ispod ćebeta. Bio je to najlepši kurac. Moj kurac. Pobedio sam pičku u sebi. Depresija je nestala. Bio sam ponovo srećan.