#007

Kada se deda vratio iz Amsterdama,

pričao nam je kako su tamo

kuće

uske

i

visoke.

Naslagane jedna

na drugu.

Imao je viziju

da jednoga dana prenese

delić Amsterdama kod nas.

Nažalost, razboleo se

i nije

stigao da ostvari svoj plan.

Tata ga je pažljivo slušao.

Kako je deda pričao,

tata

je

ređao

ciglu

po

ciglu.

Prvo u svojoj mašti,

a zatim i u našem dvorištu.

Nekoliko

godina

kasnije,

dedina vizija,

postala je

realnost.

Ali onako

kako je to

tata zamislio.

Verovatno je dobro

što deda više nije

bio među živima kada

je tata završio

zidanje.

Kada se zgrada

urušila

zbog nelegalne

nadogradnje

pet

spratova,

tata je sa flašom rakije u rukama pogledao ka nebu

i rekao:

“VIDI ŠTA MI JE URADILA TVOJA AMBICIJA. SVE ŠTO SAM ŽELEO JE DA MI BAR JEDNOM KAŽEŠ DA SAM DOBAR.”

Posle su došli inspektori i odveli tatu. Mi smo raseljeni u prizemne kuće bez kanalizacije.